АУТЕНТИЧНИ ЗАПИСНИЧАР ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

Орден Светог Саве Момиру Крсмановићу за дјела о страдањима Срба Његова светост патријарх српски Иринеј уручио је данас у Патријаршији у Београду Орден Светог Саве другог степена Момиру Крсмановићу за књижевна дјела у којима је описао страдање српског народа у Другом свјетском рату и у рату деведесетих година прошлог вијека.

slika26slika13

У образложењу Синода Српске православне цркве наводи се да је орден уручен писцу из Београду Момиру Крсмановићу за истрајно свједочење истине о страдању српског народа у једном трагичном времену које је својим књигама описао и отргао од заборава са јасном поруком да се тако нешто више никада никоме не понови. Око 6.000 имена страдалих Срба на Дрини, које је сакупио у својим књигама, исписано је на зиду у Музеју у Старом Броду који је отворен и освештан 7. септембра. Орден је додијељен на приједлог патријарха Иринеја који је уручујући орден рекао да су дјела Крсмановића написана и испитана од актера ових догађаја, тако да је све то потврђено, а не узето из литературе. - Ви сте оставили трајну документацију - Ваше књиге о трагедији нашег народа, страдању великог броја нашег народа и то сте учинили из срца и душе, јер сте живели са њиховим проблемима и страдањима - рекао је патријарх српски, додајући да је због тога Свети синод донио одлуку да га награди овим високим одликовањем. Патријарх Иринеј је рекао да ће у историју ући Крсмановићева дјела, међу којима су "Тече крвава Дрина", "Крваве руке ислама", "Трагови мртве браће", "Клетва мртве браће", "И Бог је заплакао над Босном", "Тамни живот под звезданим небом" и "Голгота српског народа". - Нама остаје жеља да се таква трагедија више не догоди, не само нашем народу, него нигде у свијету - рекао је патријарх српски. Крсмановић је захвалио за орден и истакао да му је учињена изузетно велика част што је примио одликовање СПЦ. - Хвала на лијепим ријечима о мојим књигама у којима сам се трудио да опишем страдање нашег народа и захваљујући којима су многи сазнали за више од 6.000 Срба које су поубијале хрватске и муслиманске усташе у Старом Броду, као и за страдање наше браће и сестара од комунистичких власти после 1945. године - навео је Крсмановић. Он је рекао Срни да је за њега ова награда највеће признање које је до сада добио, те додао да посједује само Орден рада са сребрним вијенцем из времена СФР Југославије. Он је додао да је његове књиге о страдању Срба у Другом свјетском рату "Тече крвава Дрина", "Трагови мртве браће" и "Клетва мртве браће" патријарх Иринеј прочитао и лично предложио Синоду да га одликује Орденом Светог Саве другог степена. - Ја сам то описао пре 45 до 50 година док су још били живи људи који су преживели те страхоте. Они су аутентично говорили догађаје и имена - рекао је Крсмановић. Он је навео да се 5.931 име које је сакупио налази у Музеју у Старом Броду, недавно подигнутом поводом 6.000 страдалих Срба на Дрини, те да цијели један зид у том музеју садржи имена из његове књиге са свим подацима - име, презиме, име оца, из ког је села, која општина. - Све је аутентично, ниједно име није измишљено. То је мој допринос да се то не заборави. Ја сам на време још пре 40 до 50 година радио. Сад имам 87 година. Материјал сам прикупљао идући од места до места, слушајући где је и колико чланова једне породице заклано, колико у другом селу, које је село спаљено, где су сви побијени - рекао је Крсмановић, додајући да је податке прикупљао од преживјелих Срба. Српски писац Момир Крсмановић рођен је у мјесту Бурсићи, у општини Вишеград. Аутор је више историјских романа о геноциду над српским народом. Почетком Другог свјетског рата у Југославији, 3. октобра 1941. године када је имао девет година, преживио је усташки покољ у Клисури подно Сјемећа /између Сјемећа, Борика и Међеђе/ над српским збјеговима у Подрињу. У овом усташком покољу су му убијени мајка Јока, шестогодишњи брат Радомир и многобројна родбина. Отац Миливоје је преживио заједно са 40 становника који су бранили село од усташа, али су били потиснути и село су заузеле усташе. Момир Крсмановић је непосредно прије покоља побјегао на брдо изнад села, а када се након покоља вратио, затекао је распорену мајку. Једини који је преживио покољ био је његов шестогодишњи брат Милорад који се налазио сакривен испод поњаве. Након тога, 1942. године завршава са братом у логору Сајмиште у Београду, гдје га прихвата Недићев Црвени крст, те Момир основну школу завршава при војсци Милана Недића у дому за српске избјеглице. Након Другог свјетског рата завршава машинбраварски занат и вишу металску школу. Прву причу "Деца око мртве мајке" објавио је у листу "Омладина Југославије". Момир Крсмановић је потпредсједник Управног одбора Академије "Иво Андрић", те члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Републике Српске. Пензионисан је и живи у Београду.  

ЋИРИЛИЦА - ГОСТ МОМИР КРСМАНОВИЋ

 

 

МОМИР КРСМАНОВИЋ

 

Неке слике Момира Крсмановића прогањаће целог живота. Није имао ни пуних десет година када је октобра '41. бежао од помахниталих усташа док су у крвавом походу на српска села подно планине Сјемећа клали све што је мрдало, а било српско. Тада је изгубио мајку Јоку и шестогодишњег брата Радомира, а слика младе жене распореног трбуха која сама зашива властити стомак пратиће га док је жив. А вероватно и на оном свету.

       - Мајку су ми усташе распориле ножем. Изашла су јој црева и она се онесвестила. Када је дошла себи, у том неком подруму, у планинској кући где су затворили жене и децу, кољачи су већ били отишли, уверени да живе сведоке иза себе нису оставили. Две жене су, ипак, преживеле. Савка Планинчић је ускочила у сандук са брашном а Марија Фуртула је, иако и сама рањена, затрпана лешевима других жена, успела да превари усташе да још даје знаке живота. Оне су ми много година касније препричавале последње сате моје сироте мајке. Причале су ми како је, када је дошла свести, властитим рукама враћала црева у стомак и молила једну од њих да јој га зашију. Када јој је уплашена жена дрхтавим гласом рекла да не сме, она је само одмахнула главом: "Дај ми иглу, сама ћу". Тако се, јадна, сама зашивала. Са њом су тада били моја деветомесечна сестрица Драгица и млађа браћа, четворогодишњи Милорад и шестогодишњи Радомир.

ИСТОРИЈСКА ИСТИНА И ОПОМЕНА

Рат је тек почео, а трагични догађаји само су се низали. У пролеће '42. злогласне црне легије Јуре Францетића из два правца крећу ка Дрини у намери да очистe источну Босну од Срба. Што хода, убити. Притерали су тако уз реку десетак хиљада српског народа. Међу њима у збегу били су и Момир, његов брат Милорад, онај што га је спасила мајчина поњава, отац Миливоје и стричеви са својом нејачи. Десило се тада да су их од крвавог усташког ножа спасили Немци. 

          На убеђивање Милана Недића, Немци су кренули ка Дрини да преузму опкољени народ. "Цурик усташе!", викали су Немци преко мегафона. Францетићеве сатније су морале да устукну и да се повуку ка Сарајеву и тако су око три хиљаде српске нејачи спас добили од, у том моменту, мање злокобног окупатора.

            - Одвезли су нас у логор Старо сајмиште. Умало да нам оца пошаљу у Немачку, јер су правили селекцију и млађе мушкарце слали у радне логоре. Али када су га одвојили заплакао је мој братић, притрчао му и обгрлио га око скута. Немачки официр је оца тада упитао где нам је мајка и да ли има неког да нас остави.

            Када је добио одговор да нема никог, вратио га je међу нас. Тако се отац спасао логора, а ми смо преко Недићевог Црвеног крста доспели у дом за српске избеглице из Босне.

           Момир Крсмановић почео је да пише са неким исконским нагоном. Прву причу "Деца око мртве мајке" објавио је у листу "Омладина Југославијe". Тако је почео. Низали су се романи који се по својој аутентичности могу користити за архив Музеја жртава геноцида. Али о томе данас мало ко мисли. Тек 66 године од злочина на Дрини подигнут је споменик у Старом Броду за више од 6.000 српских жртава усташког покоља. Сада су, вели аутор, све снаге упрегнуте у доказивање да Срби у Сребреници нису починили геноцид и убијали жене и децу, како су то пет деценија раније радиле усташке сатније Јуре Францетића.

А они који су прочитали нека од његових дела, чија је основа историјска истина, кажу да је отргао од заборава једно време које треба да нам послужи не само као историја, већ и као опомена, да се више никада не понови. Јер, и поред непреболних рана, Момир пише о рату - против рата.

 

 

 

У ДИЈАСПОРИ МЕЂУ НАЈЧИТАНИЈИМ

 

У српским институцијама остао је кадар из комунистичких времена,

којeм не одговарају моје књиге. Потискиване су дуги низ година, а видим да су у дијаспори међу најчитанијим. Мир Јам и ја. Сатисфакцију доживљавам кроз праве људе. На Божић, пре једно три године, назвао ме је Матија Бећковић и рекао: "Брате Момире, сва поглавља твоје трилогије сам пажљиво прочитао и веруј ми да си написао велике историјске књиге и да ће њихово време тек доћи".

К Њ И Г E :

ТЕЧЕ КРВАВА ДРИНА - ТРИ ТОМA

КРВАВЕ РУКЕ ИСЛАМА

ТРАГОВИ МРТВЕ БРАЋЕ

КЛЕТВА МРТВЕ БРАЋЕ

НЕЗАРАСЛЕ РАНЕ - ДВА ДЕЛА

И БОГ ЈЕ ЗАПЛАКАО НАД БОСНОМ

ТАМНИ ЖИВОТ ПОД ЗВЕЗДАНИМ НЕБОМ

ТРИПТИХ О ГОЛГОТИ СРБА - ТРИ ТОМА

ГОЛГОТА СРПСКОГ НАРОДА 1941.-1957.ГОДИНЕ - 7 ТОМОВА