ГЕНОЦИД НАД СРБИМА У ИСТОЧНОЈ БОСНИ 1942.ГОДИНЕ

НЕПОТПУНИ СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА СА РОГАТИЧКЕ ТЕРИТОРИЈЕ ОД СТРАНЕ МУСЛИМАНСКИХ И ХРВАТСКИХ УСТАША У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

 


ПРИКАЗ ВЛАДИМИРА ДИМИТРИЈЕВИЋА О ДЕЛИМА МОМИРА КРСМАНОВИЋА

Сабрана сведочења српских жртава из Босне!

аутор: Владимир Димитријевић

Приказ књиге Момира Крсмановића "Страдање Срба у Источној Босни и Херцеговини 1992 – 1995"

(Момир Крсмановић: Триптих о Голготи Срба / Страдање Срба у Источној Босни и Херцеговини 1992–1995, Нова књига, Београд 2010.)

Алексанадар Солжењицин, без кога би ГУЛАГ био само суморна сенка на хоризонту историје (а овако је трајно сведочење о злу маскираном у идеологију прогреса), на једном месту наводи руску изреку: "Ко не заборави, да му се ископа око; ко заборави, да му се оба ока ископају".

Ко је Момир Крсмановић?

Момир Крсмановић је, у складу са овом опоменом руског нобеловца, решио да цео свој списатељски живот посвети чувању спомена на страдање свог народа у Другом светском рату, али и у непосредном наставку истог, који је дошао педседест година после формирања НДХ. Као деветогодишњи дечак, Крсмановић је преживео страховити покољ који су Јуре Францетић и његова "Црна легија" ( "Кроз Имотски камиони јуре, возе "црнце" Францетића Јуре", запевао би омиљени хрватски певач, Томпсон) извршили над српском нејачи Источне Босне 1942, када су Крсмановићу страдали најмилији, међу којима је била и његова мати. Својим очима је гледао плодове "еуропско-ватиканске идеологије", која је, по Павелићу, хтела да, кољући Србе, победи "подли бизантизам" и створи етнички чисту државу (што ће им, захваљујући САД, у ратовима 1991–1995. готово и поћи за руком). Остао је жив захваљујући трупама ђенерала Недића које су српску нејач пребациле преко Дрине. Настојећи да напише и преда будућим поколењима оно што се не сме заборавити, Крсмановић је годинама ишао од човека до човека и сабирао усмена сведочанства о ужасу негдашњем и данашњем – како оном који је био плод усташлука, тако и о грађанском рату, партизанско-четничком, и о многим бившим усташама који су се препаковали у Титове борце крајем рата да би и даље могли да гоне Србе, овог пута оптужене да су за краља и против напретка. Тако су настале Крсмановићеве књиге "Тече крвава Дрина", "Клетва мртве браће", "И Бог је запакао над Босном", "Незарасле ране","Крваве руке ислама". Били су то својеврсни документарни романи, који се читају у једном даху- боље рећи, у једном уздаху, у једном јауку... А сада је Крсмановић објавио своје заветно дело – трилогију "Триптих о Голготи Срба", у којој је сабрао сведочења људи који су преживели рат и страдање у Источној Босни и Херцеговини 1992–1995. Ово је својеврсна усмена историја, каква би, да није било Крсмановића, отишла у гроб заједно са очевицима. Овако, пред нама је оно што се заиста дешавало... Кад комшије постану кољачи... А све је почело наизглед наивно, наизглед безазлено, као у "Твин Пиксу" Дејвида Линча: споља је све било у реду, титоистички, "братски-јединствено", али се испод свега тога већ сјајкало сечиво нових србосека, и припремали су га они чији су преци 1941. године били "за дом спремни". Пред нас излазе слике првих добацивања муслимана српским комшијама, постепеног униформисања нових бојовника исламизма, слике збуњености многих Срба који нису веровали да ће оно старо лудило моћи да се понови... А онда рат, и у рату ужасни злочини, да по ко зна који пут потврде да је људско биће прожето понорним нагонима, и да пакао може да груне у наш свет онда кад му се најмање надамо, и кад смо, као и много пута, успавани утопијским сновима. Комшије постају џелати, и све што је саграђено руши се као кула од карата... И тако то иде: сведочење Славке Матић којој су муџахедини Насера Орића убили две ћерке и мужа, уз још 59 њених сународника, па Мирка Бабића кога су у логору у Челебићу мучиле две девојке – усташице. Сазнајемо како су у том у том истом Челебићу две муслиманке заробљеним Србима вадиле зубе коњским клештима (наравно, здраве зубе), па како су Милици Димитријевић орићевци убили двоје деце у наручју док је из Скелана бежала према Бајиној Башти, а њен малолетни син возио ауто. У трокњижју је и муслиман Абдулах Кахриман који бежи из Горажда међу Србе због терора муџахедина. Гледамо следбеника Алије Изетбеговића који пуца на комшију с којим је 40 година живео у добрим односима; гледамо како Насер Орић спаљује шездесет српских села, убија преко 400 а сакати преко 600 невиних Срба, како муслимани у Горажду разапињу живо српско дете и стављају га на даску, провоцирајући Србе на положају, и тако даље, до пакла и његовог гротла даље... За то време, Срби успевају да прихвате преко 20 000 хрватских избеглица које муслимани протерују из Витеза и Вареша, да одбране оно што је изгледало неодбрањиво, да одоле нападима Империје удружене са локалним слугама "зелене трансверзале": књига је пуна и примера херојске борбе српског народа да остане свој на своме... Препоруке Препоручују ову књигу људи који знају шта значи историјска истина: професор др Смиља Аврамов, која њену предност види у конкретности сведочења људи са именом и презименом; академик Драган Недељковић, који нас подсећа да смо дозволили да се историја умногоме понови, а да не буде наша учитељица; као и Радомир Смиљанић, који чак тврди да су три најзначајнија писца о нашем пострадању Иво Андрић (доба турске окупације), Добрца Ћосић (Први светски рат) и Момир Крсмановић (Други светски рат и грађански рат деведесетих година прошлог века). У доба кад управни одбор РТСа изјављује своје жаљење што је српска телевизија својевремено извештавала о борби српског народа за опстанак (тиме смо, тобож, вређали друге), и кад вештичија кухиња другосрбијанских јуришника поново спрема своје омамљујуће медијске напитке, читање Крсмановићеве трилогије је својеврсни противотров. Испијмо га на време.

ПРИКАЗ НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ 

Collected Testimonies of Serbian Victims in Bosnia! Author: Vladimir Dimitrijević The Review of Momir Krsmanović's Book "The Suffering of Serbs in Eastern Bosnia and Herzegovina 1992–1995" (Momir Krsmanović: Triptych of Serbian Golgotha/ Suffering of Serbs in Eastern Bosnia and Herzegovina 1992–1995, Nova knjiga, Belgrade, 2010) Alexander Solzhenitsyn, without whom GULAG would only be a gloomy shadow on the horizon of history (but is now a permanent testimony of evil disguised as the ideology of progress), mentions in his work a Russian saying: "Who reminds old, will be deprived of his eye, and who forgets it – of both". Who is Momir Krsmanović? In accordance with the Russian Nobel prize winner's warning, Momir Krsmanović decided to devote his entire career as a writer to preserving memories of the sufferings of his people in the Second World War, but also in its immediate sequel that came fifty years after the Independent State of Croatia was formed. At the age of nine, Krsmanović survived the terrible slaughter committed in 1942 by Jure Francetić and his "Black Legion" ("Trucks are speeding through Imotski, carrying Jure Francetić's 'blacks'", as in the song of Croatia's popular singer Tomson) against Serbian weaklings in Easter Bosnia, when those dearest to Krsmanović lost their lives, including his mother. He watched with his own eyes the fruits of "European-Vatican ideology", which, according to Pavelić, wanted, by slaughtering the Serbs, to conquer the "vile Byzantinism" and create an ethnically clean state (which they will nearly succeed in achieving, thanks to the USA, in the 1991–1995 wars). He survived owing to General Nedić's troops who transferred the Serbian weak across the Drina. Aiming to write down and preserve for the future generations what must now be forgotten, Krsmanović spent years going from man to man and collecting oral testimonies about the horrors past and present – both the fruits of Ustasha activity and the atrocities of the civil war, between Partisans and Chetniks, and about many former Ustasha members who towards the end of the war transformed themselves into Tito's fighters so that they could continue their persecution of Serbs, this time charged as being for the king and against progress. This is how Krsmanović's books "The Drina Runs Red with Blood", "Dead Brothers' Curse", "Even God Wept over Bosnia", "Unhealed Wounds", "The Blood-Stained Hands" came to be. These are a sort of documentary novels that you can't put down. And now Krsmanović has published his testament – the trilogy "Triptych of Serbian Golgotha", which contains collected testimonies from the people who survived the war and atrocities in Eastern Bosnia and Herzegovina 1992–1995. In a way, this is an oral history that its eyewitnesses, had it not been for Krsmanović, would have taken with them to the grave. However, what really happened lies before us… When neighbors become butchers In the beginning it all seemed naive, seemed innocent, as in David Lynch's "Twin Peeks": on the outside everything was alright, titoistic, "brotherly-united", but underneath it all the blades of the new Serbian rippers were already gleaming, prepared by those whose ancestors were "For home – ready!" in 1941. We see the first insults being hurled at Serbs by their Muslim neighbors, the new soldiers of Islam slowly putting on their uniforms, the confusion of many Serbs who did not believe that the old insanity would ever resurface… And then the war, and in the war terrible crimes, to confirm once again that the darkest urges have their place in the human being, and that hell can surge into our world when we least expect it, and when we are, like so many times, lulled by utopian dreams. The neighbors become executioners, and all that had been built collapses like a house of cards… And that's how it goes: the testimony of Slavka Matić whose husband and two daughters were murdered by Naser Orić's mujahedeen, along with 59 of her compatriots, and of Mirko Babić who was tortured at Čelebić prison camp by two Ustasha girls. We learn how in that same prison camp two Muslim women used horse pliers to pull out the teeth of imprisoned Serbs (healthy teeth, of course), and how Orić's troops killed two of Milica Dimitrijević's children in her arms while she was fleeing from Skelane towards Bajina Bašta with her underage son driving the car. In this trilogy we find a Muslim man named Abdulah Kahriman forced to run from Goražde to the Serbs because of mujahedeen terror. We see a follower of Alija Izetbegović shoot at his neighbor with whom he was friends for 40 years; we see Naser Orić burn down sixty Serbian villages, kill over 400 and mutilate over 600 innocent Serbs, and the Muslims in Goražde crucify a live Serbian child and put it on a board to provoke the Serbs on the lines, and so on, to hell and its abyss… Meanwhile, the Serbs manage to embrace more than 20.000 refugees from Croatia driven by the Muslims from Vitez and Vareš, to defend what seemed indefensible, to resist the attacks of the Empire joined with its local servants of the "Green Transversal": the book is also full of examples of heroic fighting of the Serbian people to hold its ground… Recommendations This book is recommended by persons who know the meaning of historic truth: professor Dr Smilja Avramov, who sees the concrete testimonies of people with names and surnames as its greatest advantage; academic Dragan Nedeljković, who reminds us that in many respects we have allowed history to repeat itself, and not be our teacher; as well as Radomir Smiljanić, who goes so far as to claim that the three most important writers dealing with the topic of our affliction are Ivo Andrić (the period of Turkish occupation), Dobrica Ćosić (First World War) and Momir Krsmanović (Second World War and the Civil War during the 1990s). At the time when the Radio-Television of Serbia's board of directors is expressing its regret at the Serbian television having reported about the Serbian people's battle for survival when it was taking place (thereby, supposedly, insulting others) and when the witch's kitchen of "other Serbian" storm troopers is again preparing its intoxicating media concoctions, reading Krsmanović's trilogy is an antidote of sorts. Let us drink it in time! Vladimir Dimitrijević Belgrade, June 21, 2011 "Dveri"

 

 

 

У ДИЈАСПОРИ МЕЂУ НАЈЧИТАНИЈИМ

 

У српским институцијама остао је кадар из комунистичких времена,

којeм не одговарају моје књиге. Потискиване су дуги низ година, а видим да су у дијаспори међу најчитанијим. Мир Јам и ја. Сатисфакцију доживљавам кроз праве људе. На Божић, пре једно три године, назвао ме је Матија Бећковић и рекао: "Брате Момире, сва поглавља твоје трилогије сам пажљиво прочитао и веруј ми да си написао велике историјске књиге и да ће њихово време тек доћи".

К Њ И Г E :

ТЕЧЕ КРВАВА ДРИНА - ТРИ ТОМA

КРВАВЕ РУКЕ ИСЛАМА

ТРАГОВИ МРТВЕ БРАЋЕ

КЛЕТВА МРТВЕ БРАЋЕ

НЕЗАРАСЛЕ РАНЕ - ДВА ДЕЛА

И БОГ ЈЕ ЗАПЛАКАО НАД БОСНОМ

ТАМНИ ЖИВОТ ПОД ЗВЕЗДАНИМ НЕБОМ

ТРИПТИХ О ГОЛГОТИ СРБА - ТРИ ТОМА

ГОЛГОТА СРПСКОГ НАРОДА 1941.-1957.ГОДИНЕ - 7 ТОМОВА